možda postojim
nikola mihailović
idem ulicom
i gledam ih
kako prolaze
kroz mene pored njih
idem nekud izmedu njih
kao da vidim dalje od svih
i uvek se pitam kakav to glas
čujem u sebi možda postojim
u kući sedim
i gledam tv
opet oni
iskreno ja pita postojim li
ovde i sada izuzev njih
i uvek se pitam kakav to glas
čujem u sebi možda postojim
dal je svaka nada samo napor slep
ipak nije ovaj svet je lep
i uvek se pitam kakav to glas
čujem u sebi možda postojim
iskreno ja pita postojim li
ovde i sada izuzev njih
i uvek se pitam kakav to glas
čujem u sebi možda postojim
ja slutim
verujem
i nadam se