Gliša je u Londonu poželeo da kupi pantalone.
Kao svaki profesionalni
poeta uvek je sa sobom nosio notes i olovku za slučaj da mu šta epohalno
od stihova padne na pamet. Kako nije znao jezik, uzeo je parče papira i
nacrtao na njemu pantalone. To je pokazao prodavačici
koja je potvrdila glavom i donela mu farmerke. Gliša je zavrteo
glavom i rekao: - No! - želeo je somotske pantalone. U tu svrhu
je na crtežu pantalona dodao linije koje su trebale da dočaraju
somot. Prodavačica međutim donosi štofane pantalone na pruge.
Gliša je ponovo izričit: - No! - i sada crta dodatne štrafte kako
bi dočarao reljef somota. Donose mu ponovo štofane pantalone ali
sada sa šarama "riblja kost" koje on uz: - No!- odmah vraća. U
poslednjem pokušaju najzad mu donose somotske pantalone ali od
tzv krupnog somota. Gliša komentariše: - Yes, al' NO! - želeo je
naime pantalone od sitnog somota.